Page 1
Standardni

McDonalds u Sarajevu

Sada kada je konačno stigao i taj gigant fine hrane i kralj ukusa za naša seljačka nepca mogu pretpostaviti da je došao kraj svim našim patnjama i problemima.

Koga više briga za formiranje vlasti, male penzije i porast nezaposlenih.

Bitno je da je Betmen pardon Behmen prvi kusno prije nego što je odnio par stotina hiljada konvertibilnih maraka našem dragom Purivatri.

Najvažnije je da je konačno otvoren i to prije u Sarajevu nego u B. Luci.

Golem je to uspjeh.

Sve smo probleme uspješno rješili tako da sada možemo mirne duše uživat u toj zdravoj hrani.

Bujrum

 

Standardni

Čudo

Dugi bolnički hodnik nekadašnje Vojne bolnice ubijao je svojom bjelinom.
Tišina.
Jedini zvuk koji se mogao čuti bio je onaj koji su pravili liftovi.
Čovjek srednjih godina je izgubljen stajao na hodniku i čekao da bar na trenutak vidi ženu koju voli prije ulaska u operacionu salu.
Nervozan i preplašen sve mu je smetalo. I bjelina zidova i sablasna tišina i osoblje koje je prolazilo pored njega gledajući ga u čudu što se neko usudio tako rano stajati im na putu.
Konačno u kolicima naidje i ona koju je čekao.
Prepadnut i jedno idrugo samo su se nijemo uhvatili za ruke. Kao da su jedno drugom htjeli reći da će sve biti u redu.
Sestra koja je gurala kolica samo je tiho opomenula da je vrijeme da žena nastavi put prema sali.
Muškarac je ostao na hodniku čekajući nekoga da mu priđe i kaže da je sve prošlo u redu.
Tada je prvi put shvati šta znači izreka " minuta ko godina "
Mobitel u ruci mu je svako malo zvoni. Mada su svihtjeli znati je li sve u redu i dati podršku svaki taj poziv mu je unosio još veću nervozu.
Konačno poslije nekih 45 minuta počeše izlaziti sestre iz sale.
pošto se davljenik hvata za slamku tako je i on gledao i tumačio izraze i pokrete medicinskog osoblja.
Ono što je vido ohrabrilo ga je. Nikakve žurbe niti zabrinutih lica. Po prvi put je pomislio da će sve bit u redu.
Nakon tog malog olakšanja konačno izlazi ona sestra koja je odvela ženu u salu gurajući ispred sebe mala kolica sa staklenim dijelom na vrhu.
Nasmijana i vesela prilazi muškarcu kome je u tom trenutku srce zaigralo od sreće.
– Čestitam. Dobili ste sina. Evo ga u inkubatoru ali to je normalno pošto je carski rez u pitanju.
Srertni muškarac kako je već tradicija vadi adekvatnu novčanicu i časti onu koja nosi tako dobre vijesti.
Ipak i dalje u njemu igra nekakav živac i ne da mu mira. Konačno i on progovori. Prvi put tog jutra.
– A žena? Je li mi sve u redu sa ženom?
Sestra se tako glasno nasmijala da je on imao osjećaj da će se bolnica srušiti.
– E neka sam i ovo doživjela. Ja mu vozim nasljednika a on pita za ženu. Sačekaj me tu pa ćeš sa mnom po ženu.
Stvarno ne prodje minuta a sestra se vrati i muškarca uze pod ruku i uvede u lift koji vodi do sale. Održa mu predavanje da ne smije izać iz lifta nego da čeka u njemu.
Njegovoj sreći nije bilo kraja kada konačno ugleda ženu u krevetu u liftu.
Mada ona ništa nije mogla pričati i vjerovatno nije ni znala da je on tu čvrsto su se držali za ruke sve dok je nisu doveli do odjeljenja sa porodiljama.
Tek tada je muškarcu postalo jasno da je sve gotovo i da se dobro završilo. Uzima telefon i zove redom i javlja da je porodica proširena.
Kasnije kada su žena i dijete došli kući bilo je još teških momenata.
U pojedinim trenutcima muškarac je mislio da nema šanse da dijete ostane. Majka nije imala mlijeka a beba još toliko sitna da su je morali hraniti nekakvim zamjenama i to na takav način da bi nasuli mlijeko u špricu pa to polako cijedili u bebina usta.
Prve bolesti i vakcine je muškarac tako teško preživljavao da su se svi čudili.
Konačno beba je malo porasla i ojačala.

Danas je ta beba završila IV razred osnovne škole sa svim peticama.
Danas je ta beba završila proojekat za nadarenu djecu.
Danas je ta beba završila ko zna koji kurs engleskog jezika.
Danas je ta beba aktivna u dva sporta.
Danas je ta beba primjer poslušnog djeteta.

DANAS TA BEBA SLAVI 10. RODJENDAN.

JUNIORE SRETAN TI RODJENDAN I SVA TE SREĆA SVIJETA PRATILA

Standardni

Achtung, achtung

Svim blogerima najtoplije preporučujem da dobro provjere zadnji račun koji dobiju od Elektroprivrede BiH.

Razlog je taj što kako sam čuo da čitav prošli obračunski period nisu uključivali " jeftinu " tarifu.

Napominjem da se radi o još uvijek neprovjerenoj informaciji.

Podatak sam čuo od onih koji su već dobili račun a stanuju na Č. Vili I naselje kvadrant.

Da tu nešto ima govori i podatak da ja nisam još uvijek dobio račun a isporučivali su mi ga redovno 22. u mjesecu.

Provjerite račun i stanje najtoplije preporučujem.

 

Update: Sad tek nađoh i ovo pa pročitajte sami o čemu se radi.

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=25&t=85193&hilit=elektroprivreda

Standardni

El džohari

Neki dan dođe koleginica u vučju jazbinu, pardon našu kancelariju.

Nesvjesna još kakvu je grešku napravila  odmah pita mene gdje je onaj stari sijedi što jo može reći kolika će joj biti penzija.

Pretpostavih da je riječ o kolegi K.V. ( 1951 ) nastanjenom u Sarajevu čija supruga radi u PIO – MIO.

Rekoh joj da je kolega otišai u restoran društvene ishrane, tu mrsku arhaičnu tvorevinu iz prošlog vijeka, i neka ga potaži gore.

Pošto nije imala pojma kako izgleda K.V. ( 1951 ) nastanjen u Sarajevu a čija žena radi u PIO – MIO zamoli mene da pođem sa njom i odvedem je do njega.

Pošto me učiteljica učila da starijima trebaš pomoći onda mi nije bilo druge nego ustati i teškim korakom krenuti do restorana u koji moja noga nije kročila zadnjih par godina.

Odvedem kolegicu do K.V. ( 1951 ) nastanjenog u Sarajevu i zamolim ga da pošto je u pitanju kolegica koju on ne zna pogleda u kašiku, viljušku ili neki drugi dio escajga kolika će joj biti penzija. Obećao mi je da će dati sve od sebe ali da mu prva kašika pokazuje da joj neće biti velika penzija jer je u njoj bila supa iz kese.

Uradim ono za šta sam bio zamoljen i umornim korakom pođoh napustiti  taj sumorni prostor prepun zvukova kuckanja kašika i viljuški o praistorijske tanjire.

Na samom izlazu kada sam već bio siguran da bezbijedno napustih objekat zaskoči me Šef  restorana  ( za tersove  nije riječ o gramatičkoj grešci nego namjerno napisanom velikom  slovu i obratite pažnju da je to Šef restorana a ne šef Sale ).

– Otkud tebe domaćine? Što to ti ne dolaziš ovdje na doručak? Jel ti to ne odgovara ono što mi spremimo? Jel to bolja pita po buregdžinicama….

Ko zna koliko bi on još nabrajao i takario se na mene da ga ne pogledah ravno u oči i prekidoh riječima

– Šta ti je konju komunalni? Šta hoćeš?

– Joj jarane odavno dugo te nisam vidio pa rekoh da vidim šta je bilo? Da ti nije ko šta nalago?

– Jel te stvarno interesuje što ja ne dolazim?

– Naravno. Reci pa nije crn obraz?

Odlučih se biti surovo iskren i reći tačno ono zbog čega i ne dolazim.

– Jarane ja ne dolazim ovdje zbog el džohara ( žohari op.prev. ).

– Kakvi žohari? Otkud žohari? Ja ne znam da ih ima. Mi radimo stalno deratizaciju i kod nas ne može biti žohara. Pazi šta pričaš.

– Kako nema? Pa evo ljude pitaj. Ganjaju ih po tanjurima i ispod tanjura, po escajgu… Neki dan je baš K.V ( 1951 ) nastanjen u Sarajevu oprao ruke i greškom ih stavio pod onaj fen što suši ruke. Tri mu komada ispala pravo na dlanove.

J.B. (1962) nastanjen u Sarajevu ti je prije par dana sve stvari morao iz one peder tašnice izbacit. Il je čovjek bio spor il je žohar bio prebrz ne znam ali  mu je el džohar pobjegao u pederku. Strah ga bilo da ga ne odnese kući ženi.

– Pusti to što je drugim bilo. Jesi li ih ti vidio?

– Naravno da jesam. Zadnji put kada sam jeo ovdje ( sjećam se toga kao da je bilo danas ) nisam mogao nikako kašiku odvojiti od graha. Kao da je bila zalijepljena za čorbicu. Pomaknem tacnu, sagnem se  i potegnem malo jače kad imam šta vidjeti. Četiri el džohara ufatilo odozdo i nedaju mi dići kašike. Ja vučem gore oni vuku dole. Nadjosmo se u pat poziciji. Nit ja mogodoh dić ikašike nit oni imadoše snage da se izbore za obrok.

Pošto ja više ne bih gladan prepustih im obrok i mirno i dostojanstveno napustih salu .Nakon toga više nisam imao želju da posjećujem restoran.

-Ma daj? Ne vjerujem. Nešto drugo je u pitanju samo nećeš da mi kažeš.

– Jest jarane baš tako. Samo ti nastavi po svom ali ja bih da sam na tvom mjestu kada god ustajem provjerio jesam li u stanju ustati?

-Što?

– Pa jedan dan dok ti budeš ispisivao narudžbenice i cjenovnike el džohari će ti pojest noge do koljena. Ova nova vrsta što se kod tebe zakotila najviše voli meso. Hajd sad idi svojim putem ja imam pametnija posla.

Napustim restoran  i dok sam išao niz stepenice vidjeh da Šef restorana prilazi za stol K.V ( 1951 ) nastanjenog u Sarajevu i J.B. (1962 ) također nastanjenog u Sarajevu. Bezbeli da provjeri moje navode pa da se prijavi za repliku.

Jadna mu majka kada mu oni sve ispričaju. Bit će ovih dana vanredna deratizacija ali i dalje će biti priča da kod njih nema niti jednog jedinog žohara.

PS  A stvarno je jezivo koliko su brzi u bijegu.

 

Standardni

Sretan praznik

Onima koji slave čestitam sutrašnji praznik.

Pročtah u Slobodnoj Bosni jednu vrijednu poskočicu:

 " Zate li šta je ustvari Dan žena ? "

To vam je Noć vještica al po danu.

Standardni

Laki je malo nervozan

Neki dan dodje mi Herka sva izbezumljena s posla.

Jesi li čuo šta je bilo s Mušanovim malim?

Izgleda da je po izrazu mog lica skontala da nemam pojma ko je Mušan a kamoli ko je njegov mali. Zbog toga žena nastavi bez čekanja mog odgovora.

– Ma znaš onog rodjaka Mušana što ima kafanu pored ceste, što je u ratu isfoliro da je mahnit pa se demobiliso?

– Nemam pojma.

pošteno govoreći skonto sam ja ko je Mušan al htjedoh čuti još koju povjerljivu informaciju o Mušanu.

Ma znaš onaj što se druži s onom mafijom. Što smo kontali da je ukro onog golfa od Himze?

Oprosti ženo al ko je sad Himzo i otkud on u priči o Mušanu’

-Ma *ebi se ti. Vidim da si skontao o kome pričam.

Pritisnut neoborivim dokazima priznah da znam o kome priča i pustim je da nastavi sa izlaganjem.

E pa onja Mušanov stariji leži u bolnici sav polomljen. Nekakve ga lole dočekale ubile hljeb u njemu.

– I šta ja sad ženo imam s tim.

– Pa hajd kad vidiš koga od onih svojih guznih havera vidi što ga izmarisaše.

– Kojih guznih havera? 

Vidjeh da sam možda pretjerao pa nastavih.

Misliš na ONE moje havere što po MUP-u rade?

Jok eto mislim na one tvoje havere što u komunalnom rade. naravno da na njih mislim. de ih zovni vidi šta je bilo. što ga namaraše i tako to’

Nema ženo potrebe da ih zovem ja već znam zbog čega je dobio degenek.

-Kako? jel ti to Mahir već javio? ( Mahir je Herkin buraz. op. autora )

– Ma kakav Mahir’ znam ja tačno šta je bilo.

– Pričaj.

Milion puta sam rekao i ostajem pri tome daje Herkina želja za mene zapovijest nemadoh kud nego da kažem ženi sve što znam uz uslov da me ne prekida dok ne završim.

Vako ti je to bilo. Znaš da je Mušanov mali svaki dan išao u grad. ( života mi Herka je klimnula glavom ) Svi ste mislili da ide u kafanu i da pije ili da se drogira ali jok. Nije on išao u kafanu. On je išao u biblioteku i tamo svaki dan čitao knjige. E pa jučer je uzeo jednu knjigu za koju su mu svi rekli da ne uzima i zbog toga su ga ovi što su htjeli istu tu knjigu olešili.

Završim izlaganje i gledam u Herku.

Gleda i ona u mene. Meš čini neće biti dobro. U glavi mi prolijeće čiatv moj život ko na filmu.

Majke ti mile jesi li ti normalan? Dobro je dokle god priča i imamo komunikaciju postoje šanse da prođem bolje od Mušanovog malog.

Nauka tvrdi al nije dokazano. Izustio sam ovo kroz zube.

Ma ja gora budala što ti išta govorim. Čuj zbog knjige?

Nakon toga je uzela moj mobitel i nazvala mog guznog havera i dobil informaciju da je Mušanov mali imao sukob zbog neraščišćenih ilegalnih transakcija robe široke potrošnje. ( Jesam ovo reko ko da sam u predsjedništvu države. )

Ipak nije bilo do knjiga.

Standardni

Uspjeh

Definitivno te ništa u životu ne može oraspoložiti i učiniti srećnim kao uspjeh svoga djeteta.

Radi se o tome da je Junior na nekakvom testiranju u školi prošao i ušao u selekciju kao izuzetno nadareno dijete.

Cilj toga projekta je da tu djecu okupe na jedno mjesto i kroz razne radionice prošire njihova znanja i interesovanja.

Iako ja sam ( osim pola genetskog materijala kojeg mu dadoh) nemam tu nekih velikih zasluga pokušajte shvatiti koliko mi je srce bilo sinoć kada su okupili roditelje takve djece na jednom mjestu da bi im objasnili o čemu se radi i dobili našu saglasnost da djeca krenu s tim radionicama.

Ne mogu a da se još malo ne pohvalim ali moram reći da je testiranje izvršeno u svim IV razredima osnovnih škola na području opštine Novi grad i da su izabrani njih 68-oro.

Znam da nije uu njaboljoj tradiciji hvaliti svoje dijete ali se ipak nadam da mi nećete zamjeriti.

Jednostavno sam morao iskazati svoj u sreću i ponos.

Na kraju da ispunim obećanje jer oni tozaista zaslužuju. Radi se o prvom BH blog direktorijumu. posjetite ih i podržite.

 

G. Baklava

Gospodine Baklava,
nadam se da si cuo za prvi bosanskohercegovacki blog direktoriji.
Naime, imala bih molbu ako zelis da nas malo izreklamiras u jednom od postova. Na internetu ima mnostvo blog direktorija ali niti jedan nije porijeklom iz BiH niti okuplja samo BiH blogere osim ovog naseg pokusaja bivsih blogera blogger.ba servisa.
Evi i link http://www.bhblog.net/ pa ako budes imao volje i vremena da nas malo podrzis jer si ipak jedan od najposjecenijih blogera na ovom servisu. Unaprijed hvala 🙂

Standardni

Poklon(i) za Valentinovo

Ove godine za Valentinovo svojoj ljubljenoj Herki poklonio sam 2 ( dva ) poklona.

Jedan je bio onaj koji je ona željela a drugi je bio onaj koji sam ja želio.

Pričam Vam o tom drugom poklonu.

Ukratko ( žurim na treninig ) to je izgledalo ovako.

Uđem u Liscu i fino se pozdravim sa prodavačicama koje se ljubazno ponudiše da mi pomognu. Prihvatim pomoć objeručke i zamolih im da mi nadju grudnjak za Herkine atribute. Uredno im opišem da mi treba model bez spužvi u korpama i po mogućnosti da je malo dublji. Crne modele Herka najviše voli pa je i to bio jedan od usputnih zahtijeva.

Odmah mi ponudiše nekakav model crne boje sa kristalićem na mjestu gdje se završava Grand kanjon ali ponosno im rekoh da takav isti već imamo.

Djevojke se malo zadeveraše  i ne nadjoše ništa što bi odgovaralo mojoj viziji potrebnog grudnjaka.

Poslije par trenutaka šutnje jedna od prodavačica mi ponudi crni grudnjak sa nekakvom pjenom koja ne puni korpe nego samo ima funkciju da sakrije bradavice.

Odlučno sam odbio takvu mogućnost jer takav model ne ispunjava moje estetske zahtijeve. Koji će mi klinac ženi grudnjak ako ja ne mogu barem nazrijeti ono što mene interesuje.

Sljedeća ponusda je bila grudnjak boje kože sa dubokim korpama što sam ja sa oduševljenjem prihvatio jer me na jedan takav sličan i prevarila. Doduše tada sam bio mlad i neukusan ali nije mi žao zbog toga.

Vidjevši moje oduševljenje lopovi u liku prodavačica mi uvališe i iste takve gaćice a gratis mi daoše da ponesem ženi i tange.

E tu sam eksplodirao od sreće jer sam ja odavno muntao Herku da nabavi koji takav komad garderobe.

Trebam li uopšte spominjati da su moje oči i duša bile pune kada je po dolasku kući Herka napravila privatnu malu modnu reviju.

Sve je savršeno pristajalo i duboko je naglasilo ljepotu duše moje Herke.

( O tangama ne smijem ni pisati jer bi mi poslije takvog posta udarili zabranu pristupa ne samo blogu nego i računaru )

Standardni

Molba

Pošto nam je odobren bezvizni režim sa zemljama članicama EU od tamo nekog datuma molio bih zadnjeg koji izađe da ugasi svjetlo, zavrne vodu i plin.

Sretan put.