Bosanski život

nosilac blog spomenice iz 2004. godine

30.03.2011.

Achtung, achtung

Svim blogerima najtoplije preporučujem da dobro provjere zadnji račun koji dobiju od Elektroprivrede BiH.

Razlog je taj što kako sam čuo da čitav prošli obračunski period nisu uključivali " jeftinu " tarifu.

Napominjem da se radi o još uvijek neprovjerenoj informaciji.

Podatak sam čuo od onih koji su već dobili račun a stanuju na Č. Vili I naselje kvadrant.

Da tu nešto ima govori i podatak da ja nisam još uvijek dobio račun a isporučivali su mi ga redovno 22. u mjesecu.

Provjerite račun i stanje najtoplije preporučujem.

 

Update: Sad tek nađoh i ovo pa pročitajte sami o čemu se radi.

http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=25&t=85193&hilit=elektroprivreda

14.03.2011.

El džohari

Neki dan dođe koleginica u vučju jazbinu, pardon našu kancelariju.

Nesvjesna još kakvu je grešku napravila  odmah pita mene gdje je onaj stari sijedi što jo može reći kolika će joj biti penzija.

Pretpostavih da je riječ o kolegi K.V. ( 1951 ) nastanjenom u Sarajevu čija supruga radi u PIO - MIO.

Rekoh joj da je kolega otišai u restoran društvene ishrane, tu mrsku arhaičnu tvorevinu iz prošlog vijeka, i neka ga potaži gore.

Pošto nije imala pojma kako izgleda K.V. ( 1951 ) nastanjen u Sarajevu a čija žena radi u PIO - MIO zamoli mene da pođem sa njom i odvedem je do njega.

Pošto me učiteljica učila da starijima trebaš pomoći onda mi nije bilo druge nego ustati i teškim korakom krenuti do restorana u koji moja noga nije kročila zadnjih par godina.

Odvedem kolegicu do K.V. ( 1951 ) nastanjenog u Sarajevu i zamolim ga da pošto je u pitanju kolegica koju on ne zna pogleda u kašiku, viljušku ili neki drugi dio escajga kolika će joj biti penzija. Obećao mi je da će dati sve od sebe ali da mu prva kašika pokazuje da joj neće biti velika penzija jer je u njoj bila supa iz kese.

Uradim ono za šta sam bio zamoljen i umornim korakom pođoh napustiti  taj sumorni prostor prepun zvukova kuckanja kašika i viljuški o praistorijske tanjire.

Na samom izlazu kada sam već bio siguran da bezbijedno napustih objekat zaskoči me Šef  restorana  ( za tersove  nije riječ o gramatičkoj grešci nego namjerno napisanom velikom  slovu i obratite pažnju da je to Šef restorana a ne šef Sale ).

- Otkud tebe domaćine? Što to ti ne dolaziš ovdje na doručak? Jel ti to ne odgovara ono što mi spremimo? Jel to bolja pita po buregdžinicama....

Ko zna koliko bi on još nabrajao i takario se na mene da ga ne pogledah ravno u oči i prekidoh riječima

- Šta ti je konju komunalni? Šta hoćeš?

- Joj jarane odavno dugo te nisam vidio pa rekoh da vidim šta je bilo? Da ti nije ko šta nalago?

- Jel te stvarno interesuje što ja ne dolazim?

- Naravno. Reci pa nije crn obraz?

Odlučih se biti surovo iskren i reći tačno ono zbog čega i ne dolazim.

- Jarane ja ne dolazim ovdje zbog el džohara ( žohari op.prev. ).

- Kakvi žohari? Otkud žohari? Ja ne znam da ih ima. Mi radimo stalno deratizaciju i kod nas ne može biti žohara. Pazi šta pričaš.

- Kako nema? Pa evo ljude pitaj. Ganjaju ih po tanjurima i ispod tanjura, po escajgu... Neki dan je baš K.V ( 1951 ) nastanjen u Sarajevu oprao ruke i greškom ih stavio pod onaj fen što suši ruke. Tri mu komada ispala pravo na dlanove.

J.B. (1962) nastanjen u Sarajevu ti je prije par dana sve stvari morao iz one peder tašnice izbacit. Il je čovjek bio spor il je žohar bio prebrz ne znam ali  mu je el džohar pobjegao u pederku. Strah ga bilo da ga ne odnese kući ženi.

- Pusti to što je drugim bilo. Jesi li ih ti vidio?

- Naravno da jesam. Zadnji put kada sam jeo ovdje ( sjećam se toga kao da je bilo danas ) nisam mogao nikako kašiku odvojiti od graha. Kao da je bila zalijepljena za čorbicu. Pomaknem tacnu, sagnem se  i potegnem malo jače kad imam šta vidjeti. Četiri el džohara ufatilo odozdo i nedaju mi dići kašike. Ja vučem gore oni vuku dole. Nadjosmo se u pat poziciji. Nit ja mogodoh dić ikašike nit oni imadoše snage da se izbore za obrok.

Pošto ja više ne bih gladan prepustih im obrok i mirno i dostojanstveno napustih salu .Nakon toga više nisam imao želju da posjećujem restoran.

-Ma daj? Ne vjerujem. Nešto drugo je u pitanju samo nećeš da mi kažeš.

- Jest jarane baš tako. Samo ti nastavi po svom ali ja bih da sam na tvom mjestu kada god ustajem provjerio jesam li u stanju ustati?

-Što?

- Pa jedan dan dok ti budeš ispisivao narudžbenice i cjenovnike el džohari će ti pojest noge do koljena. Ova nova vrsta što se kod tebe zakotila najviše voli meso. Hajd sad idi svojim putem ja imam pametnija posla.

Napustim restoran  i dok sam išao niz stepenice vidjeh da Šef restorana prilazi za stol K.V ( 1951 ) nastanjenog u Sarajevu i J.B. (1962 ) također nastanjenog u Sarajevu. Bezbeli da provjeri moje navode pa da se prijavi za repliku.

Jadna mu majka kada mu oni sve ispričaju. Bit će ovih dana vanredna deratizacija ali i dalje će biti priča da kod njih nema niti jednog jedinog žohara.

PS  A stvarno je jezivo koliko su brzi u bijegu.

 

14.03.2011.

Šta vi mislite?

Bi li se danas mogao napisati kakav fin postić?

Nešto me svrbe prsti.

28.02.2011.

Sretan praznik

Onima koji slave čestitam sutrašnji praznik.

Pročtah u Slobodnoj Bosni jednu vrijednu poskočicu:

 " Zate li šta je ustvari Dan žena ? "

To vam je Noć vještica al po danu.

25.02.2011.

Laki je malo nervozan

Neki dan dodje mi Herka sva izbezumljena s posla.

- Jesi li čuo šta je bilo s Mušanovim malim?

Izgleda da je po izrazu mog lica skontala da nemam pojma ko je Mušan a kamoli ko je njegov mali. Zbog toga žena nastavi bez čekanja mog odgovora.

- Ma znaš onog rodjaka Mušana što ima kafanu pored ceste, što je u ratu isfoliro da je mahnit pa se demobiliso?

- Nemam pojma.

pošteno govoreći skonto sam ja ko je Mušan al htjedoh čuti još koju povjerljivu informaciju o Mušanu.

- Ma znaš onaj što se druži s onom mafijom. Što smo kontali da je ukro onog golfa od Himze?

- Oprosti ženo al ko je sad Himzo i otkud on u priči o Mušanu'

-Ma *ebi se ti. Vidim da si skontao o kome pričam.

Pritisnut neoborivim dokazima priznah da znam o kome priča i pustim je da nastavi sa izlaganjem.

- E pa onja Mušanov stariji leži u bolnici sav polomljen. Nekakve ga lole dočekale ubile hljeb u njemu.

- I šta ja sad ženo imam s tim.

- Pa hajd kad vidiš koga od onih svojih guznih havera vidi što ga izmarisaše.

- Kojih guznih havera? 

Vidjeh da sam možda pretjerao pa nastavih.

-Misliš na ONE moje havere što po MUP-u rade?

-Jok eto mislim na one tvoje havere što u komunalnom rade. naravno da na njih mislim. de ih zovni vidi šta je bilo. što ga namaraše i tako to'

- Nema ženo potrebe da ih zovem ja već znam zbog čega je dobio degenek.

-Kako? jel ti to Mahir već javio? ( Mahir je Herkin buraz. op. autora )

Ma kakav Mahir' znam ja tačno šta je bilo.

- Pričaj.

Milion puta sam rekao i ostajem pri tome daje Herkina želja za mene zapovijest nemadoh kud nego da kažem ženi sve što znam uz uslov da me ne prekida dok ne završim.

- Vako ti je to bilo. Znaš da je Mušanov mali svaki dan išao u grad. ( života mi Herka je klimnula glavom ) Svi ste mislili da ide u kafanu i da pije ili da se drogira ali jok. Nije on išao u kafanu. On je išao u biblioteku i tamo svaki dan čitao knjige. E pa jučer je uzeo jednu knjigu za koju su mu svi rekli da ne uzima i zbog toga su ga ovi što su htjeli istu tu knjigu olešili.

Završim izlaganje i gledam u Herku.

Gleda i ona u mene. Meš čini neće biti dobro. U glavi mi prolijeće čiatv moj život ko na filmu.

- Majke ti mile jesi li ti normalan? Dobro je dokle god priča i imamo komunikaciju postoje šanse da prođem bolje od Mušanovog malog.

- Nauka tvrdi al nije dokazano. Izustio sam ovo kroz zube.

- Ma ja gora budala što ti išta govorim. Čuj zbog knjige?

Nakon toga je uzela moj mobitel i nazvala mog guznog havera i dobil informaciju da je Mušanov mali imao sukob zbog neraščišćenih ilegalnih transakcija robe široke potrošnje. ( Jesam ovo reko ko da sam u predsjedništvu države. )

Ipak nije bilo do knjiga.


Noviji postovi | Stariji postovi

Bosanski život